Nik Dej­vis pro­gla­šen je za no­vi­na­ra go­di­ne, re­por­te­ra go­di­ne i pi­sca go­di­ne zbog svo­jih is­tra­ga o kri­mi­na­lu, dro­gi, si­ro­ma­štvu i osta­lim so­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma.

Sto­ti­ne no­vi­na­ra po­ha­đa­lo je nje­gov je­dan na je­dan ma­ster­klas o teh­ni­ka­ma is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva u Bri­ta­ni­ji, Ki­ni, Nje­mač­koj, In­di­ji i Ju­žnoj Afri­ci.

No­vi­nar­stvom se ba­vi od 1976. go­di­ne i ra­di kao slo­bod­ni no­vi­nar, ali i kao spe­ci­jal­ni do­pi­snik za ve­li­ke ku­će po­put „Gar­di­ja­na” (The Gu­ar­dian) i „Ob­zer­ve­ra” (The Ob­se­r­ver). Ra­dio je na te­le­vi­zij­skim do­ku­men­tar­ci­ma. Pi­še i knji­ge, a iz­dva­ja­ju se „Bi­je­le la­ži” (Njhi­te li­es) o ra­si­stič­kim ne­prav­da­ma u Tek­sa­su, „Tam­no sr­ce” (Dark He­art) o si­ro­ma­štvu u Bri­ta­ni­ji i „Flat Earth Nenjs”, ko­ja je do­bi­la na­gra­du na Bri­stol­skom fe­sti­va­lu i tre­nut­no se pre­vo­di na taj­land­ski, vi­jet­nam­ski, grč­ki, slo­ve­nač­ki, ukra­jin­ski i ki­ne­ski je­zik.

Do­bit­nik je mno­štva na­gra­da, iz­me­đu osta­log na­gra­de „Mar­ta Gel­horn” za is­tra­ži­vač­ko iz­vje­šta­va­nje i na­gra­de za еvropsko no­vi­nar­stvo. U no­vem­bru 2009. go­di­ne Vest­min­ster­ski uni­ver­zi­tet ga je pro­gla­sio po­ča­snim čla­nom „zbog do­pri­no­sa no­vi­na­stvu”.

Svo­je­vre­me­no je Dej­vis ob­ja­vlji­vao pri­lo­ge u do­ku­men­tar­noj emi­si­ji te­le­vi­zi­je ITV „Svi­jet u ak­ci­ji”, a po­stao je je­dan od naj­po­zna­ti­jih lju­di na bri­tan­skoj me­dij­skoj sce­ni ka­da je kao ko­a­u­tor član­ka u „Gar­di­ja­nu” tvr­dio da no­vi­na­ri „News of the world” pri­slu­šku­ju pri­vat­ne mo­bil­ne te­le­fo­ne da bi do­bi­ja­li ide­je za pri­če.

• < Prethodna